Almati, Kazahstan
Drugi deo priče o prapostojbini jabuka i bivšoj prestonici Kazahstana, ljudima kosookim i ljudima plavokosim, o konjima i kravama, o visokim planinama i tirkiznim jezerima i o meni u svemu tome.
Gljivica – Etgar Keret (priča iz zbirke ,,Poleti već jednom!”)
Jedan mršuljav momak se srušio na pod u kafeu. Stomak ga je toliko boleo da je to bilo nepodnošljivo. Sav se tresao od nekontrolisanih grčeva. ,,Ovako sigurno izgleda kad ti se bliži smrt'', mislio je.
(L)E.T. oko sveta na krilima knjige
Te lude okolnosti su stvorile život koji može da bude sve, samo ne dosadan.
Butakovka, vodopad koga nema
Bežeći od tri medveda, naleteh na Holanđanku, čije ime nikad nisam saznala, a odmah zatim i Džona, kome ime zvuči, priznaćete, vrlo nekolumbijski.
Kako da (lako) u samo 23 koraka dobijete vizu za Maroko, i pritom delujete kao da ste loco
✔ Poćutite još malo sa gospođom. Jednostavno sedite i gledajte se u tišini.
?????? KAZAHSTAN ??????
Ono što mi je bilo posebno zanimljivo kada sam prvi put došla u kontakt sa ljudima je to što su muslimani, kosooki, a govore ruski.
Koraci po Stanovima – Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan
Žeđ se pojavila još pre nego što je voz krenuo, a suva kredla u grlu se isprečila kada sam otvorila mejl i videla reč za taj dan: KAFKAESQUE.
